Zimske olimpijske igre
 

„PLAVI“ NA „BELIM OLIMPIJADAMA“

Naši sportisti učestvuju na „belim olimpijadama“ od prvih Igara u Šamoniju 1924. godine, a kontinuitet učešća prekidan je samo tri puta – 1932. u Lejk Plesidu i 1960. godine u Skvo Veliju zbog visokih troškova putovanja i učešća s jedne, a malih izgleda za dobre plasmane s druge strane, kao i 1994. godine u Lilehameru zbog sankcija.

Na I igrama u Šamoniju 1924. sportisti Kraljevine SHS, slično predstavnicima Jugoslavije 1992, 1998. i 2002. vodili su se olimpijskom maksimom „važno je učestvovati“, a najveće uspehe „plavi“ su postigli osamdesetih godina prošlog veka na dva poslednja učešća sportista nekadašnje SFRJ.

U Šamoniju imali smo četvoricu reprezentativaca u smučarskom trčanju. Najbolji plasman ostvario je Švigelj zauzevši 32. mesto u trci na 18 km, ali 36 minuta iza pobednika.

U Garmiš Partenkirhenu 1936. sjajan rezultat zabeležio je Franc Smolej u trci na 50 km osvojivši 10. mesto i to je bio najbolji individualni plasman sve do 1968. godine kada ga je nadmašio skakač Ludvig Zajc – za jedno mesto.

Gro jugoslovenskih olimpijskih timova do 1992. godine činili su slovenački sportisti (često bili su to samo oni), budući da su u Sloveniji četrdesetih godina prošlog veka izgradnjom skakaonice na Planici, snažan zamah dobili smučarski skokovi, zatim i smučarsko trčanje, a šezdesetih godina hokej i tek na kraju alpsko smučanje

U Kortini D’Ampeco 1956. u ekipi Jugoslavije prvi put su i sportistkinje i u nordijskom trčanju Amalija Belaj, Biserka Vodenlič i Nada Birko (štafeta 3 x 5 km) nadmašile su Smolejev plasman osvojivši deveto mesto, ali to je bio ekipni plasman.

Posle osmogodišnje pauze, zbog propuštanja Igara u Skvo Veliju 1960. Jugoslavija se vratila na Igre 1964. u Inzbruku (opet bez značajnijih dometa), a uz nordijce i alpince u ekipi su i debitanti – hokejaši. Tri pobede, tri poraza i jedan „remi“ bio je njihov učinak.

Prvi značajniji plasman u alpskom smučanju, ostvarila je Majda Ankele 1968. godine u Grenoblu osvojivši 12. mesto u slalomu, a najbolji individualni plasman u skokovima i, uopšte na svim Igrama dotad ostvario je Ludvig Zajc devetim mestom na velikoj skakaonici. Isti plasman ostvarili su i hokejaši osvajanjem prvog mesta u „B“ grupi i devetog ukupno.

Skakači su u Grenoblu preuzeli primat u hijerarhiji zimskih sportova u Jugoslaviji i na narednim Igrama u Saporou 1972. Danilo Pudgar je na maloj skakaonici doskočio do osmog mesta. Bio je to dotad najbolji plasman i u ekipnom i pojedinačnom plasmanu.

Bum alpskog smučanja počeo je krajem sedamdesetih godina dolaskom Toneta Vogrineca na čelo tima, osnivanjem „YU ski pula“ i prvim uspesima njegovih zvezda Križaja, Strela, Franka i Kuralta u takmičenjima za Svetski kup. Prva „bela medalja“ čekala se već u Lejk Plesidu 1980. međutim izmakla je za nekoliko delića sekunde - Bojan Križaj je zauzeo četvrto mesto.

U Lejk Plesidu Jugoslavija je prvi put učestvovala u bijatlonu (Marijan Burger, 35. na 20 km i 38. na 10 km) i umetničkom klizanju (Sanda Dubravčić zauzela je 11 mesto), a prvi put od 1964. naših hokejaša nema na Igrama, jer više nema ni „B“ grupe.

Izuzetak je bilo Sarajevo 1984. kada smo pravo učešća dobili kao domaćini, a mnogo značajniji izuzetak bila je prva zimska olimpijska medalja koju je Jugoslaviji doneo Jure Franko, osvojivši „srebro“ u veleslalomu 14. februara 1984. godine.

U Sarajevu, kao domaćin, Jugoslavija je debitovala u umetničkom klizanju u muškoj konkurenciji (Miljan Begović, 21. mesto), brzom klizanju (četvoro takmičara zakovanih na začelju), bobu (Boris Rađenović pilot našeg četvoroseda u Solt Lejk Sitiju 2002) tada je dovezao naš prvi dvosed do 24. mesta), sankanju (Dajana Karajica, 17. mesto od 24 takmičarke)...

U Kalgariju na poslednjem zajedničkom učešću sportista iz svih republika SFRJ ostvaren je najveći uspeh dotad.

Mateja Svet osvojla je „srebro“ u slalomu, Matjaž Debelak osvojio je prvu skakačku medalju – „bronzu“ na 90-metarskoj skakaonici, a treći trofej i to srebrni osvojen je u skokovima u ekipnoj konkurenciji.

U Albervilu 1992. Jugoslaviju su predstavljali takmičari iz Srbije, Crne Gore, BIH i Makedonije, dok su samostalne olimpijske delegacije imali Slovenija i Hrvatska. Najuspešniji od „plavih“ bio je bob dvosed (Vujadinović, Pandurević) koji je u konkurenciji 46 posada bo 29. Nažalost, sledeće Igre održane su samo posle dve godine, a jugoslovenski sportisti (tada već sportisti SRJ, bez BIH i Makedonije) zbog sankcija nisu imali šansu da osvoje FIS bodove neophodne za plasman na Igre.

U Naganu 1988. Jugoslavija je učestvovala zahvaljujući „pozivnicama“ MOK, a učešće u Solt Lejk Sitiju 2002. naši smučari i bob četvorosed izborili su na takmičenjima.
To važi i za naše učesnike XX zimskih olimpijskih igara u Torinu.