OLIMPIJSKA REVIJA
 

NAŠA NAJSTARIJA ŽIVA OLIMPIJKA JE MARGIT KRISTIJAN-PRENTIČ (94) IZ MALOG IĐOŠA, UČESNICA OI U BERLINU 1936. 
 

DRUŽILA SAM SE SA OVENSOM I DEFILOVALA ISPRED HITLERA 

Takmičila se u floretu i prošla u drugi krug, a svega što se dešavalo u tri olimpijske nedelje seća se kao da je bilo juče. Vedeta među našim sportistima bio legendarni Leon Štukelj. Kasnije 13 puta bila prvak Jugoslavije. 

U Malom Iđošu, smeštenom otprilike na sredini starog puta Novi Sad-Subotica, u mirnoj ulici koja nosi ime Ferenca Rakocija, mađarskog kneza koji je 1703. godine podigao veliki narodni ustanak protiv Habsburške monarhije, Živi Margit Kristijan-Prentič. Pre više od sedam decenija ova neobično krepka starica (27. juna će proslaviti 94. rođendan!), kao reprezentativka Kraljevine Jugoslavije u mačevanju, bila je jedan od ukupno 4.066  učesnika XI olimpijskih igara u Berlinu.

- I danas se sećam gotovo svakog detalja te predivne tri nedelje, koliko su igre trajale – kaže stara gospođa čija umna svežina bukvalno fascinira. – Otvorio ih je tadašnji nemački kancelar Adolf Hitler. Sa ispruženom rukom je stajao na tribini dok smo mi, u svečanom defileu, prolazili atletskom stazom olimpijskog stadiona.      

Jugoslovenske ekspedicija na ovom velikom takmičenju imala je 86 članova. U njenom ženskom mačevalačkom delu, preciznije u floretu, u kojem su se dame tada jedino i takmičile, bila je i Slovenka Ivka Tavčar. U konkurenciji 41 takmičarke, ona je ispala u prvom krugu kvalifikacija, dok se Margit plasirala u drugi.

- Bila sam sasvim blizu same završnice, nedostajalo je samo malo sreće da je se domognem –  vraća se, sa blagom setom, u dvoranu za mačevanje nemačke prestonice ova rođena Zrenjaninka koja je, inače, 13 puta bila prvakinja Jugoslavije. - To, međutim, nije osenčilo ni lepotu učešća na najvećoj svetskoj sportskoj smotri, ni divna druženja i sa našim, i sa sportistima iz drugih zemalja.

Među našim reprezentativcima vedeta je, razume se, bio gimnastičar Leon Štukelj koji je na ovoj Olimpijadi osvojio srebrnu medalju, a najviše vremena Margit je provodila sa bacačicom koplja Jelicom Stanojević koja je na ovom takmičenju, inače, slomila ruku,  što ju je onemogućilo da postigne više od skromnog 12. mesta.

- Da nisam bila prijavljena za mačevanje, mogla sam da je zamenim, jer sam i sama bacala koplje – kaže Margit, uz osmeh, tačno 71 godinu kasnije. – Bila je divna i zaista smo se lepo družile.

Ipak, najupečatljivija ličnost berlinske olimpijade je i za junakinju naše priče bio tamnoputi Džesi Ovens koji je, u razmaku od svega šest dana, osvojio četiri zlatne medalje, u skoku u dalj, na 100 i 200 m i u štafeti 4x100 m.

- Upoznala sam tog sportskog velikana kojem smo se, i tada i mnogo decenija kasnije, svi iskreno divili – seća se naša najstarija živa olimpijka. – Više od samih rezultata je, međutim, fascinirala njegova skromnost. Bio je apsolutno najveći sportista tog vremena, ali u njegovom ponašanju nije bilo ni trunke razmetljivosti ili prepotencije. Tim više je sve nas povredio Hitlerov nipodaštavajući odnos prema njemu.

Margit Kristijan – Prentič je takmičarsku karijeru završila 1956. Potom je, u rodnom Zrenjaninu, radila kao nastavnik fizičke kulture i uspešan mačevalački trener. I danas, u Malom Iđošu, u koji je sa porodicom doselila pre otprilike tri decenije, sport je najvažniji deo njenog sveta.

- Na televiziji pratim sva sportska događanja, jer je sport, jednostavno, bio i ostao moj život – kaže, s ponosom. – Tako će biti do kraja, jer je to izbor mog srca i, da mogu da se vratim u mladost, ne bih taj izbor menjala.

Đorđe VUKMIROVIĆ
Foto Darko DOZET   

ŠKRTA JAPANKA - KIMONO SAMO SAN 

Jedan raskošni svileni kimono čarobnih boja i danas je Margitina neprežaljena berlinska želja. Posedovala ga je jedna japanska atletičarka čijeg imena se, nažalost, više ne seća. U zamenu, tada 23-ogodišnja Zrenjaninka joj je nudila svoju najlepšu, i skupocenu, večernju haljinu, kupljenu specijalno za odlazak na Olimpijadu, ali Japanka nije pristala. Za utehu, našoj olimpijki ostala je fotografija u tom kimonu.
 

LENI RIFENŠTAL - ŠARMANTNA LJUBAVNICA NACISTIČKOG VOĐE 

Filmska režiserka Leni Rifenštal čiji dokumentarni film „Olimpijada“ se, bez obzira na kritike da je poslužio propagiranju nacističkog režima, i danas smatra vrhunskim ostvarenjem tog žanra, jedna je od ličnosti koje su ostavile dubok utisak na našu olimpijku.

- Viđali smo je svaki dan. Bila je to žena velike energije i kreativnosti. Pričalo se, doduše, da je Hitlerova ljubavnica, ali to ni malo nije umanjivalo ni njen šarm, ni simpatije koje je izazivala na svakom koraku. Njen autogram čuvam i danas. 
 

DRUGA STRAST - NESUĐENA ATLETIČARKA 

Margit i danas pomalo žali što se, umesto mačevanju, nije posvetila svojoj drugoj velikoj sportskoj ljubavi – atletici. Da je, 1932. godine, ostala u Budimpešti (zbog porodičnih problema se, posle svega šest meseci, vratila u Zrenjanin), možda bi se to i dogodilo.

- Čim sam upisala Visoku školu za telesno vaspitanje, predložili su mi da pređem na atletiku. Posle samo tri nedelje treninga, koplje sam bacala 36, a tadašnji svetski rekord je iznosio 46 metara. Istovremeno, u vis sam skakala 132, a četiri godine kasnije, baš u Berlinu, zlatna medalja je osvojeno sa 162 cm – seća se naša najstarija živa olimpijka. 
 

TRAGEDIJE - NESREĆNA U LJUBAVI 

Za razliku od sporta, bogovi Margit u privatnom životu i nisu bili baš naklonjeni. Njen verenik, pilot Vladimir Bajić čije nežne telegrame podrške koji su iz Novog Sada stizali u Berlin još čuva, nastradao je u sudaru aviona na jednoj vežbi. Poručnik Vermahta Herman Holce je poginuo uoči Božića 1942. za koji je nameravao da je upozna sa svojim roditeljima i zatraži blagoslov za venčanje. Konačno, potkraj rata stradao je i jedan mladi mađarski nastavnik koji je službovao u Zrenjaninu i koji je, takođe, tražio njenu ruku, a čije ime joj je, nažalost, iščilelo iz sećanja.

- Dugo sam plašila da muškarcima donosim nesreću. Tek posle rata, na skijanju u Planici, upoznala sam Slovenca Toneta Prentiča za kojeg sam se udala i s kojim imam sina, ali je i taj brak trajao vrlo kratko – kaže Margit.    
 

NEZABORAVNA PRIJATELJSTVA - NAJLEPŠE S KINESKINJAMA 

Iz mnoštva nezaboravnih druženja sa sportistima iz celog sveta tokom tronedeljnog boravka u Berlinu Margit izdvaja ona se mladim Kineskinjama.

- Bile su zaista predivne – seća se, sa nežnošću i radosnim sjajem u očima. -  Najbliskija sam bila sa Li Šun i San King Jang koja je, inače, bila neobično lepa i izuzetno atraktivna. Bila je jedna od najpopularnijih devojka Olimpijade u Berlinu.     
 

BILANS MEDALJA - SAMO SREBRO JUGOSLAVIJI 

Na berlinskoj Olimpijadi koja je, uz ostalo, u istoriji zapamćena i kao prvo sportsko takmičenje prenošeno na televiziji, Kraljevina Jugoslavija osvojila je samo jednu medalju i to srebrnu, što joj je donelo 27. mesto među 49 zemalja učesnica. To je za rukom pošlo gimnastičaru Leonu Štukelju na krugovima. Ubedljivo najuspešnija sa ukupno 89 medalja (33 zlatne, 26 srebrnih i 30 bronzanih) bila je Nemačka, dok su na drugom mestu sa 56 medalja (24 zlatne, 20 srebrnih i 12 bronzanih) bile SAD.  
 

Margit u Berlinu, u kimonu koji nije uspela da dobije

 
Kao kopljašica u Budimpešti 1932.

 
Posle jedne od borbi (na slici desno) na OI u Berlinu 1936.

 
Junakinja naše priče sa floretom starim više od 60 godina