Fudbaleri - XV igre Helsinki 1952.

U Helsinkiju 1952. naši fudbaleri bili su akteri „utakmice stoleća”, kako ju je nazvao ROJTERS. Za protivnika našoj reprezentaciji koja je na startu savladala Indiju sa 10:1, žreb je odredio reprezentaciju SSSR! Nije to bio običan fudbalski susret, bila je 1952. Jugoslavija pod udarima najžešće informbirovske kampanje iza koje su stajali Staljin i SSSR. Utakmica se igrala u Tampereu, 20. jula i ušla u legendu.
Reprezentativci Jugoslavije (selektor Aleksandar Tirnanić na svih šest utakmica igrao je sa sledećih 11 igrača ne načinivši ni jednu izmenu: Beara, Stanković, Crnković, Z. Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek, Zebec) su poveli sa 3:0 i 5:1 ali ni to nije bilo dovoljno za pobedu. Petrov je smanjio na 5:2 a zatim je Vsevold Bobrov, kojeg su zauvek upamtili Vladimir Beara i milioni Jugoslovena koji su prenos utakmice slušali uglavnom preko javnih razglasa (radio aparati bili retki i basnoslovno skupi), dao za redom tri gola. U produžecima mreže se nisu zatresle i novi susret je zakazan za 22. juli, opet u Tampereu.
Igrači oba tima istrčali su na teren svesni da ne smeju da izgube, a „plave” je na to podsetio Titov telegram „podrške” koji je stigao uoči utakmice. Sovjetski reprezentativci su, prema „Moskovskim novostima”, koje su se prve u SSSR usudile da načnu pomenutu temu tek 1988. godine, dobili direktivu iz Kremlja: „Igrati i pobediti”. Izgubili su sa 3:1, iako su poveli sa 1:0, a iste večeri vraćeni su brodom u Lenjingrad.
Epilog neuspeha je raspuštanje vojnog moskovskog kluba CDKA, koji je činio reprezentaciju, Liga je smanjena za jednu ekipu, a igrači su razbacani po ostalim timovima.
„Plavi” su posle toga savladali Dansku sa 5:3 i u polufinalu Nemačku sa 3:1, a u finalu izgubili su od sjajnog mađarskog tima (Grošič, Buzanski, Lorant, Lantoš, Božik, Hidegkuti, Kočiš, Palotaš, Puškaš, Cibor, Zakariujaš, Dalnoki, Kovač, Budai, Čordaš) sa 2:0. Taj poraz niko im nije uzeo za zlo, a Tito je, po docnijem priznanju nekih reprezentativaca, kompletnoj ekipi, uključujući selektora Aleksandra Tirnanića i trenera Pogačnika dao, kao nagradu za pobedu nad „sovjetima”, po sto dolara.

OSVAJAČI SREBRNE MEDALJE

Vladimir BEARA, golman, rođen 1928, član Hajduka (Split).
Branko STANKOVIĆ, rođen 1921. član Crvene zvezde (Beograd).
Tomislav CRNKOVIĆ, rođen 1929, član Dinama (Zagreb)
Zlatko ČAJKOVSKI, rođen 1923, član Partizana (Beograd).
Ivan HORVAT, rođen 1926, član Dinama (Zagreb).
Vujadin BOŠKOV, rođen 1931, član Vojvodine (Novi Sad).
Tihomir OGNJANOV, rođen 1927, član Crvene zvezde (Beograd).
Rajko MITIĆ, rođen 1922, član Crvene zvezde (Beograd).
Bernard VUKAS, rođen 1927. član Hajduka (Split).
Stjepan BOBEK, rođen 1923, član Partizana (Beograd).
Branko ZEBEC, rođen 1929, član Partizana (Beograd).
Slavko LUŠTICA, rođen 1932, član Hajduka (Split).
Zdravko RAJKOV, rođen 1927, član Vojvodine (Novi Sad).
Dušan CVETKOVIĆ,golman, rođen 1924, član BSK (Beograd)
Milorad DISKIĆ, rođen 1925, član Crvene zvezde (Beograd).
Ratko ČOLIĆ, rođen 1917, član Partizana (Beograd).
Vladimir ČONČ, rođen 1926, član Lokomotive (Zagreb).
Vladimir FIRM, rođen 1923, član Lokomotive (Zagreb).

JUGOSLAVIJA, fudbal, muškarci - SREBRNA MEDALJA
REZULTATI (25 ekipa iz 25 zemalja)
Kvalifikacije: Jugoslavija – Indija 10:1 (5:0)
Osmina finala: Jugoslavija – SSSR 5:5 (3:0)
Osmina finala: Jugoslavija – SSSR 3:1 (2:1)
Četvrtfinale: Jugoslavija – Danska 5:3 (3:0)
Polufinale:Jugoslavija – Nemačka 3:1 (3:1)
Finale: Jugoslavija – Mađarska 0:2 (0:0)

PLASMAN
1. HUN 5 0 0 20:2
2. YUG 4 1 1 26:13
3. SWE 3 1 0 9:8
4. GER 2 2 0 8:8
5. AUT 1 1 0 5:6
5. BRA 2 1 0 9:6
5. DEN 2 1 0 7:6
5. TUR 1 1 0 3:8